Za sva pitanja i nedoumice stojimo vam na raspolaganju. Vasa Aegea.

AEGEA toplotne pumpe možete kupiti kod ovlašćenih AEGEA dilera, kao i u direktnom kontaktu s našom komercijalno službom. Spisak ovlašćenih dilera možete naći ovde:

Za instaliranje sistema sa toplotnom pumpom potrebna su vam 3 bunara, toplotna pumpa, potapajuća i cirkulaciona pumpa i grejna tela koja mogu da funkcionišu u nisko temperaturnim režimima grejanja.

Bunari:

Prvi bunar je bunar koji napaja sistem vodom iz podzemlja i u većini slučajeva njegov minimalni prečnik je 125mm. Ovaj prečnik odgovara prečniku potapajuće pumpe koja se postavlja u sam bunar. Izbor pumpe se vrši u skladu sa zahtevanim protokom i dubinom na koju je pumpa potopljena. Druga dva bunara su prečnika 50mm i oni služe za povrat upotrebljene vode u toplotnoj pumpi. Praksa je pokazala da se bušenjem dva mala bunara dobijaju mnogo bolji efekti upijanja i da se na ovaj način voda mnogo lakše potiskuje u podzemlje.

Toplotna pumpa:

Toplotna pumpa je pored bunara sledeći neophodni element za postavljanje sistema grejanja. Kapacitet toplotne pumpe zavisi od veličine prostora koji grejete/hladite, kao i od toplotnih gubitaka samog objekta. Ako je objekat dobor izolovan po trenutno važećim standardima možete računati na gubitke od 40 do 60W/m2/h. Potrebna količina vode za snabdevanje toplotne pumpe je u direktnoj vezi sa kapacitetom pumpe i može se naći u svim tehničkim listovima i osnovnim podacima o pumpi.

Grejna tela:

Grejna tela koja se koriste u sistemu grejanja velikim delom opredeljuju efikasnost samog sistema. To je zbog toga što efikasnost rada toplotne pumpe zavisi od radne temperature na kojoj rade grejna tela. Primera radi, kod sistema s podnim i zidnim grejanjem odnosno hlađenjem radna temperatura je 35C, a pri tim temperaturama toplotna pumpa daje koeficijent iskorišćenja (COP) između 5 i 6. Ovo zapravo znači da se sa uloženih 1kWh električne energije dobija 5 do 6 kWh toplotne energije. Kod sistema s fan coil om radna temperatura je oko 40 do 45C, a koeficijent iskorišćenja pada na oko 4. Sistem s radijatorima radi na temperaturama oko 50 do 60C, a koeficijent iskorišćenja pada na 3 do 3,5.

Osim toga, u objektima koji već imaju postavljene radijatore je potrebno izvršiti proširenje samih radijatora za po još neko rebro jer je sistem projektovan da radi na višim temperaturama i zbog toga se javlja manjak površine koja odaje toplotu prostoru koji se greje. U sistemima s radijatorskim grejanjem nije moguće hlađenje, već je moguće dograditi fan coil koji bi preuzeo ulogu hlađenja prostorija na sebe.

Grejanje i hlađenje objekata pomoću toplotne pumpe spada u najjeftinje sisteme grejanja koji sad trenutno postoje na tržištu. Cena grejanja je ekvivalentna ceni grejanja na čvrsta goriva, a u zavisnosti od veličine objekta i strujomera to može da bude i niže. Naime, računice pokazuju da je za objekte do 200m2 isplativo grejanje i sa klasičnim strujomerima koji imaju zelenu, plavu i crvenu tarifu.

Kod objekata preko 200m2 se uvođenjem merne grupe za kotlarnicu ostvaruju dodatne uštede jer sisem ne ulazi u crvenu zonu gde je cena električne energije osetno skuplja. U Tabeli 1 i 2 možete videti kalkulativne uporedne cene električne energije po kWh u zavisnosti od veličine objekta i vrste priključka: Pretpostavka s kojom je rađena kalkulacija je da je korišćeno 2/3 struje u skupoj tarifi i 1/3 u jeftinoj tarifi.

Tabela 1. Cena grejanja u zavisnosti od površine objekta (klasičan strujomer sa tarifama)

Tabela 2. Cena grejanja u zavisnosti od površine objekta (Merna grupa)

Osim ušteda koje se mogu dobiti zbog prirode grejanja toplotnom pumpom, AEGEA toplotne pumpe vam pružaju još mogućnosti s kojima možete uštedeti dodatnih 10-20% u zavisnosti od veličine objekta i vremena koje provodite u njemu. Naime, AEGEA toplotne pumpe imaju vremenski programirani režim rada i mogućnost da se u sistem ubaci i akumulacija toplote. Ubacivanjem akumulacije, u zavisnosti od njene zapremine, dobijate mogućnost skladištenja toplotne energije.

Forsiranjem zagrevanja vode u akumulaciji u vreme dok važi niža tarifa možete prostor održavati toplim narednih par sati upotrebom vode iz akumulacije i na taj način preseliti potrošnju iz perioda kada je skupa električna energija u period kada je jeftina i na taj način uštedeti i do 12% mesečno u novčanim sredstvima.

U Tabeli 3. možete videti cenu kWh u zavisnosti od energenta. Kao što se može videti, drva i mrki ugalj imaju najpribližniju cenu po kWh energije, ali su te cene uporedive s cenom energije dobijene toplotnom pumpom zbog gubitaka prilikom loženja.

Tabela 3. Pregled cene kWh u zavisnosti od energenta

Odgovor na ovo pitanje je zavisi od objekta. Uzmimo primer objekta od 300m2. Nećemo porediti inicijalne troškove ugradnje sistema, jer to može biti sporno. Računaćemo samo vreme povratka investicije od €20 000,- za sve energente. Uslovi koji su uzeti u obzir prilikom računanja: 

a) Svi objekti imaju istu potrošnju toplotne energije, ali je kod toplotne pumpe računata potrošnja stuje koja se plaća;

b) Kod centralnog grejanja je računato sa 113.5 RSD/m2 i to svih 12 meseci;

c)  Period grejanja je usvojen 5,5 meseci na osnovu podataka Beogradskih toplana (160 dana godišnje)

d) Na cenu struje je dodat PDV i zato se vrednost razlikuje od one u tabeli

Izrada sistema vazduh voda je isplativa i upotrebljiva, ali se na ovim prostorima pokazalo da zbog velike vlažnosti vazduha u toku zimskih meseci može doći do problema u radu. U periodima godine kada su temperature niže od 0C i kada je visoka vlažnost vazduha 70 - 80%, dolazi do formiranja leda na spoljašnjem izmenjivaču toplote. Ovaj led jako brzo blokira rad sistema i onemogućava njegov dalji rad. Čak i u slučaju otapanja leda, kapljice vode ostaju na izmenjivaču tako da vrlo brzo dolazi do ponovnog leđenja.

Ovaj sistem je primenjiv u situacijama kada ste spremni da imate još jedan alternativni sistem i da vodite računa i prebacujete sa jednog na drugi sistem grejanja. Kod sistema voda voda, temperatura vode je konstantna i ne dolazi do ovakvih problema.

Nažalost ne, bunari koji se nalaze u dvorištima kod nas su relativno plitki i čak i u situacijama kada imaju dobar priliv vode temperatura te vode varira u zavisnosti od spoljašnjih uslova što negativno utiče na rad celoga sistema.

Da bi izračunali kapacitet toplotne pumpe koji vam je potreban preporučuje se sledeći metod: 1. potrebno je procenti toplotne gubitke samog objekta. Po novim standardima da bi objekat zadovoljio energetsku klasu E za koju se dobija energetski pasoš, on bi trebalo da ima potrošnju energije < 150kWh/m2 godišnje. Ovo znači da bi tokom zimskih meseci (160 dana godišnje, izvor Beogradske elektrane) za vreme kojih se greje 16h dnevno (izvor Beogradske elektrane) objekat troši: 150kWh/160dana/16h = 58.59W/m2 h što je približno 60W/m2/h. ovo zapravo znači da je za objekat od 100m2 potrebno:

100m2 x 60W/m2h= 6000W/h tj. 6 kW toplotne energije za kompenzovanje toplotnih gubitaka.

Toplotna pumpa:

• 6kWh/5 = 1.2 kW elektro snage, u slučaju podnog grejanja,
• 6kWh/4 = 1.5kW elektro snage, u slučaju fan coil sistema,
• 6kWh/3 = 2kW elektro snage, u slučaju radijatorskog grejanja.
• Sličan princip se koristi i za veće objekte.

U slučaju da je objekat izuzetno dobro izolovan i da ima male toplotne gubitke za procenu se može uzeti i 10W/m2 elektro snage, što bi u prethodnom slučaju dalo snagu pumpe od 1kW elektro snage.